Muzej na otvorenom – Staro selo Sirogojno

Staro selo je muzej na otvorenom u Sirogojnu u kom su postavljene stare brvnare Zlatibora, iz perioda 19. veka do danas. Jedno je od omiljenih turističkih atrakcija gostiju Zlatibora. Cena ulaznice je 200 dinara.

Nekoliko dana svog godišnjeg odmora sam ove godine iskoristila za odlazak na Zlatibor i odmah na početku ću reći da se nisam pokajala. Pokušaću da vam prenesem svoje doživljaje sa ove planine, na koju sam, moram priznati, ranije mnogo češće odlazila, dok nije bilo toliko betonskih površina i pozera koji sa Kopaonika skoknu i na Zlatibor samo kako bi se „čekirali“, jer, nije džabe ono „ako nije objavljeno na društvenim mrežama, onda se nije ni desilo“. Nisam od takvih, a i nisam od onih koji vole da budu na jednom mestu, da lunjaju od kafića do kafića, protegnu noge samo u tim pauzama i ispijaju kafe tokom celog dana. Ako ste u tom „fazonu“, nemate šta da tražite ovde.

Istini za volju, ni vreme mi nije išlo u prilog, pa sam se umesto kremica i ulja za mackanje uglavnom družila sa kišobranom. Ipak, jedan od tih dana me je iznenadio plavetnilom i suncem, pa sam ga iskoristila za izlet do Sirogojna, za koje ste, verujem, svi čuli.

Za vas koji ne znate gde se nalazi ovo selo, evo nekoliko šturih informacija, koje su i meni pomogle.

Sirogojno je udaljeno 23 kilometra od turističkog centra Zlatibor, dakle oko 20-ak minuta vožnje lokalnim (ali pristojnim) putem, gde na nadmorskoj visini od 900 metara preslatke kolibe čuvaju tradiciju Zlatibora. Da, tako je pisalo na internetu, a tako se ispostavilo da je i u stvarnosti. Mesto sa izuzetnim turističkim potencijalom. Videćete i Sirogojno company, čuvenu porodičnu fabriku iz 1991. godine, poznatu po ručno rađenim džemperima i drugim odevnim predmetima od vune.

Na samom početku ću reći da je najveći utisak na mene ostavilo „Staro selo“ do kojeg sam odmah produžila, pravi mali muzej pod otvorenim nebom sa oko 2.000 izloženih eksponata. Prostire se na površini od 5 hektara, na kojoj se nalazi ukupno 47 objekata različite namene. Priznajem, nisam ih izbrojala, ali verujem Googlu i svojoj odokativnoj proceni.

I pre nego što sam se uživo uverila u to, bila sam fascinirana činjenicom da je ovo zapravo jedini muzej na otvorenom u Srbiji, a samim tim što je sagrađen od kuća donetih sa svih strana Zlatibora, nisam mogla da se vratim odatle, a da ne osetim taj duh starina i tadašnjeg života seljačkih porodica. Znate, kad se iz 21. veka vratite u ovakav ambijent, makar i sat vremena provedenih ovde melem je za sva vaša čula. Moja su istinski uživala, bez preterivanja.

Ono što mi je prvo privuklo pažnju jesu male, preslatke pijace na kojima se prodaju vuneni džemperi, kaputi, šalovi, čarape, kape, rukavice i drugi odevni predmeti od vune koje uvek volim da vidim, pa se odmah zamišljam u nekom toplom ambijentu kraj kamina, dok napolju veje sneg. Mašta, romantika, nazovite to kako god želite.

Kućice iz 19. veka dočarale su mi kako je izgledao tadašnji planinski život, pa sam imala želju da bar jedan dan živim tim seljačkim životom (ali pravim seljačkim, ne ovim žargonskim iz 21. veka). Da se probudim sa prvim sunčevim zracima i prvu kafu pijem na otvorenom, da idem na spavanje čim padne mrak… Znate ono kad kažu – budiš se sa petlovima, a ideš na spavanje sa kokoškama. E, tako je i meni bilo. Prespavala sam u apartmanskom smeštaju, u jednoj od tih kuća brvnara, koji, na svu sreću, u svako doba možete pronaći tamo. Samo noćenje će vas koštati oko 1.000 dinara, dok se polupansioni i pansioni kreću od oko 2.000 do 4.000 dinara. Nije strašno za ugođaj koji sam imala.

Kada je hrana u pitanju, ja iskreno nisam neki ljubitelj zlatiborskih specijaliteta i pravi sam laik za to (znam da sam jedna od retkih), ali sam se okrepila u krčmi koja se nalazi u okviru muzeja, u kojoj su me dočekali ljubazni domaćini. Nudili su me domaćim sirom, kajmakom, pršutom, sarmicama, prebrancem, domaćom rakijom i drugim specijalitetima po kojima je poznat ovaj kraj, što verujem da, za razliku od mene, većina vas ni u ludilu neće odbiti da proba. Jedino što nisam odbila, to je domaća pita od jabuka i oraha. Prava eksplozija ukusa za nepca.

A posle dobre klope valjalo bi i da potrošite koju kaloriju.

Uživala sam u šetnjama tamošnjih predela, sama sa svojim mislima, pa za sve vas koji to volite nema razloga za brigu, jer je tamo livada i pašnjaka koliko vam volja. Srešćete one po kojima je ovaj kraj najpoznatiji – ovce i koze, koje su navikle toliko strmo da pasu da sam im se u nekom momentu divila. Istražila sam svaki delić sela, zastala kraj svakog plota i zavirila u svaki drveni objekat, što mi je pričinjavalo posebno zadovoljstvo.

Obavezno prošetajte i do repetitora, a ukoliko naiđete na prepreke u vidu bodljikave žice, ne brinite, to je ograđeno zbog ovaca.

Dakle, imate gde da prenoćite, imate šta da pojedete i šta da razgledate, a da li imate želju da se bar na kratko vratite u prošlost i ne budete deo svakodnevnih jurnjava, društvenih mreža i robujete internetu? E, to je već na vama.

Ja sam se iz Sirogojna vratila opuštena, puna utisaka i uverila se zašto ovo selo zovu dušom Zlatibora. Sa ovog mesta imala sam potpuno drugačiji pogled na Zlatibor, zato vam toplo preporučujem da Sirogojno doživite i mimo ovih mojih ispisanih redova. Sirogojno je destinacija koju svakako treba obići.

Tu je svakodnevno muzejski vodič koji će vas provesti kroz stalnu muzejsku postavku, a ukoliko imate neke posebne prohteve – i to je izvodljivo, potrebno je samo da se unapred najavite.

Ovo nije jedino izletište o kojem ću pisati na ovim stranicama, zato ukoliko ste na divnom Zlatiboru koji i te kako ima šta da ponudi, toplo preporučujem da redovno pratite stranicu Šta obići na Zlatiboru. Spremam vam još puno toga zanimljivog.

Čitamo se! :)