Vidikovac Spomenik

Vidikovac Spomenik, nekima poznatiji kao vidikovac na Šumatnom brdu ili Glavudža, udaljen je 2,3km od centra Zlatibora (Kraljevog trga). Predstavlja jedan od glavnih simbola mesta Zlatibor.

Šetnja do Spomenika na Šumatnom Brdu na Zlatiboru

Kako stići od Kraljevog trga do spomenika

Odlučio sam da posetim jedan od simbola Zlatibora – spomenik na Šumatnom brdu, poznatom i kao Glavudža. Ovo mesto mi je često preporučivano, i konačno sam odlučio da krenem u avanturu. Spomenik je udaljen oko 2 kilometra od centra Zlatibora, tačnije od Kraljevog trga, a put do njega vodi kroz prelepe borove šume. Miris prirode i cvrkut ptica stvaraju posebno iskustvo već tokom šetnje.

Ako niste u najboljoj kondiciji, kao što ja nisam, ne brinite – staza nije previše zahtevna, osim poslednjih nekoliko stotina metara kada počinje blagi uspon. Sa nekoliko pauza za fotografisanje i uživanje u tišini, stigao sam do spomenika za oko pola sata.

Impozantne dimenzije i značaj spomenika

Kada sam konačno stigao do spomenika, ostao sam bez daha. Malo zbog uzbrdice, a malo zbog veličine poznatog spomenika.

Ovaj spomenik se sastoji iz spomen-kosturnice, podignute posle Drugog svetskog rata, u kojoj su smešteni posmrtni ostaci oko 100 ranjenika koje su fašisti pobili u naselju Kraljeve vode (nekadašnji naziv Zlatibora) 30. novembra 1941. godine; Druge proleterske udarne brigade narodnog heroja Save Jovanovića i Aleksandra Jovanovića Otrova, koji su poginuli u borbama kod Valjeva 2. maja 1944. godine; ostaci 36 boraca Prve proleterske udarne brigade; 18 boraca Trinaeste proleterske brigade „Rade Končar“ i 12 boraca Treće proleterske krajiške brigade.

1967. godine, iznad spomen-kosturnice je podignut obelisk od belog kamena, visine 10 metara. Na obelisku su uklesani stihovi Vaska Pope: „Ne dam ovo sunce u očima, ne dam ovo hleba na dlanu“, zajedno sa narodnim motivima, što ga čini još upečatljivijim.

Dok sam stajao ispred spomenika, osećao sam duboko poštovanje prema svima kojima je ovo mesto posvećeno. Pogled koji se pruža sa vrha Šumatnog brda, na šume i sela Zlatibora, dodatno doprinosi osećaju mira i veličanstvenosti ovog mesta.

Zanimljive činjenice o spomeniku

Dok sam odmarao u blizini spomenika, saznao sam nekoliko zanimljivih činjenica:

• Udaljenost od centra Zlatibora: Samo 2,3 kilometra od Kraljevog trga.
• Godina izgradnje: Spomenik je podignut 1967. godine.
• Autori: Spomenik su projektovale arhitekta Jovanka Jeftanović i vajarka Ana Bešlić.
• Simbolika: Posvećen je borcima Zlatiborskog kraja, kao i narodnom heroju Savu Jovanoviću Sirogojnu i prvoborcu Aleksandru Jovanoviću Otrovu.
• Kosturnica: Čuva posmrtne ostatke oko 100 partizanskih ranjenika, kao i ostatke boraca poginulih u borbama u zlatiborskom i valjevskom kraju.
• Materijal i stil: Napravljen je od armiranog betona i lokalnog kamena, s uklesanim stihovima Vaska Pope i narodnim motivima.
• Vidikovac: Sa vrha se pruža prelep pogled na okolinu Zlatibora.

Ove činjenice me podsećaju koliko je važno negovati sećanje na prošlost i ceniti žrtve koje su podnete za slobodu.

Lični utisak i preporuke

Poseta spomeniku na Šumatnom brdu nije bila samo obična šetnja, već prilika da se povežem sa istorijom i razmislim o važnosti očuvanja uspomena. Stajao sam ispred kosturnice osećajući zahvalnost prema ljudima koji su dali svoje živote za našu budućnost.

Ako planirate da posetite ovo mesto, evo nekoliko saveta:

• Udobna obuća je obavezna. Staza je većim delom laka, ali poslednji deo uspona može biti izazovan.
• Ponesite dovoljno vode. Čak i na svežem vazduhu šetnja može da vas umori.
• Dođite ujutru ili predveče. Jutarnja svetlost je savršena za fotografisanje, dok popodnevni sati nude mir za razmišljanje.
• Uživajte u prirodi. Ne žurite – osluškujte ptice i udahnite svež zlatiborski vazduh.

Za mene, ovo je bila jedinstvena prilika da se prisetim važnih lekcija iz prošlosti i uživam u prirodi Zlatibora. Ako budete na Zlatiboru, preporučujem da posetite Šumatno brdo i osetite atmosferu ovog značajnog mesta.

Do ovog lokaliteta, ne postoji organizovan prevoz, niti postoji ulica kojom bi se moglo doći motornim vozilom. Ipak, ljudi obilaze ovo mesto ATV (kvadovima), a oni, koji znaju kojim zemljnim putem mogu da prođu, snađu se da dođu i automobilima. Jedan od načina je da se dođe konjima zahvaljujući konjušarima koji će vas dočekati u podnožju brda.